Jos jedan od onih zivota kad ti bas ne ide
Najgore je spadati u onu vrstu ljudi koji misle zasto misle. Najgore je poceti bilo sta sa "najgore". A od svega najgoreg najgore je spojiti u jedno metafiziku i pesimizam. Al dodje i to kad-kad na ovaj svet. A kad je vec doslo nista mu drugo ne preostaje nego da zivi, bitise bolje receno, cim se probudi ceka kad ce da iskljuci mozak i zaspi.Imam tu sposobnost da svemu sagledam crnu stranu i nju rastegnem na citavu celinu ne ostavljajuci prostora onoj suprotnoj ni da proviri. Ili sam ovo upravo hiperbolizovala. I da jesam svejedno je, naravucenije gore ispisane recenice i jeste da ja sa pesimisticnim naocarima gledam u daljinu. Blizina se tu podrazumeva, a ni ona mi nije bitna sama po sebi, a volela bih da jeste. U svakom slucaju, i kako god da obrnem i kojom nogom krenem, samim svojim i sopstvenim i svakim takvim korakom i to onim prvim opet sama svoju sebe sputavam. Previse mislim, a jos vise komplikujem. Znam sta ne valja, a ne ispravljam. Mnogo ne znam, a nista da naucim. A za sve imam zelju. Nesto tu prokleto fali.
2 Komentari |
0 Trekbekovi